[Serbian] Live and Leave

Lyrics

[Uvod – Klavir, Žice, Daleki Hor]

Hmmmm...

Stižemo kao dah...

Kao otkucaj srca...

Čudo koje niko ne može objasniti...

I jednog dana...

Odemo...

Podjednako misteriozno.

Ali možda...

Nikada zapravo ne odemo.

[Strofa 1]

Dolazimo na svet širom otvorenih očiju,
Ne znamo kuda put će nas odvesti.

Učimo da volimo,
Učimo da sanjamo,
Učimo lepotu koju život može da prikaže.

Skupljamo trenutke,
Skupljamo smeh,
Skupljamo priče koje zovemo svojim.

Ali niko od nas ne može zauvek zadržati
Stvari za koje smo mislili da su naše.

[Pred-Refren]

Reka teče dalje,
Godišnja doba dolaze i odlaze,

Ali ljubav ostavlja tragove svuda,
Dugo nakon što pustimo.

[Refren]

🌍 Živimo...

I onda odemo...

Ali ljubav ostaje iza nas.

Kao sunčeva svetlost na vodi,
Kao uspomene u umu.

Živimo...

I onda odemo...

Ali ništa voljeno nije izgubljeno.

Svako srce koje smo dotakli dobrotom
Nosi deo nas dalje.

[Strofa 2]

Neki odu rano,
Neki ostanu duže,
Neka putovanja deluju prekratko.

I svaka duša poznaje tugu
Neizmerne tuge.

Majčine suze,
Očeva tišina,
Prazna stolica,
Nedostajući glas.

Bol nas podseća koliko smo duboko
Nekada se radovali.

[Pred-Refren]

Jer dubina svakog zbogom
Otkrije dubinu svakog zdravo.

I svaki kraj nas uči
Koliko je bilo lepo znati.

[Refren]

🌍 Živimo...

I onda odemo...

Ali ljubav ostaje iza nas.

Kao svetlost zvezda kroz tamu,
Kao pesme koje prežive vreme.

Živimo...

I onda odemo...

Ali ništa voljeno nije izgubljeno.

Svako srce koje smo dotakli dobrotom
Nosi deo nas dalje.

[Most]

Možda život i smrt nisu neprijatelji.

Možda su dve stranice
U istoj večitoj priči.

Jedna nas uči kako da stignemo.

Druga nas uči kako da pustimo.

I između njih...

Daje nam se šansa

Da volimo.

Da gradimo.

Da opraštamo.

Da postanemo.

Da ostavimo svet
Malo svetlijim nego što smo ga našli.

[Završni Refren]

🌍 Živimo...

I onda odemo...

Ali ljubav ostaje iza nas.

Kao sveća koja pali sveće,
Bez gubitka svog svetla.

Živimo...

I onda odemo...

Ali ništa voljeno nije izgubljeno.

Svaki osmeh koji smo dali drugome,
Svaki teret koji smo prešli.

Svaki san koji smo probudili,
Svaka ruka koju smo čvrsto držali.

Živi izvan ivice odlaska...

I nosi nas dalje.

[Završetak – Hor & Klavir]

Jednog dana...

Neko će izgovoriti naše ime.

Neko će se setiti našeg smeha.

Neko će ispričati našu priču.

I negde...

U životu koji smo dotakli...

Deo nas će i dalje živeti.

Jer ljubav nikada nije naučila da umre.

Hmmmm...